Bečka deklaracija
Dana 17. maja 2024. godine, pred 36.000 ljudi, Bečke svečane sedmice (Wiener Festwochen), najveći crossover festival u Evropi, proglasile su se Slobodnom republikom Beč. Osnovano je Veće republike sa ciljem da izradi smernice za „Festival budućnosti“. Danas, 23. juna 2024. godine, završava se prva konstitutivna godina objavljivanjem Bečke deklaracije kao ustava Slobodne republike Beč.
Zašto je jednom umetničkom festivalu potreban ustav? Vrednosti, misli i pravila koja će biti predstavljena u nastavku već godinama su deo kustoskih debata. Danas objavljujemo Bečku deklaraciju kako bismo implicitna pravila učinili eksplicitnim, a ideološke debate pretvorili u konkretne odluke. Samo transparentna osnova omogućava ravnopravnu saradnju. Bečka deklaracija je odlučan korak ka izradi „Festivala budućnosti“ na temelju kulturno-političkog zadatka Bečkih svečanih sedmica kao međusektorskog, produkcionog i međunarodnog festivala.
Dve ključne misli pratile su debate unutar Veća republike: institucija koja želi da se otvori i promeni mora prvo prepoznati da je deo problema. Strukturalna isključenja se stalno reprodukuju. Gradski festival mora se obratiti ljudima jednog grada, uključiti ih i slušati. Istovremeno, međunarodni festival mora odgovoriti na globalnost umetnosti i otvoriti se prema umetničkim i socijalnim praksama sveta. Za to razvija merljive parametre koji se godišnje preispituju i prilagođavaju.
Bečku deklaraciju izradilo je Veće republike, telo koje se sastoji od 80 Bečlija i Bečlijki. To su ljudi iz svih gradskih opština: đaci, učenici i studenti; zaposleni i samostalni radnici; nezaposleni i penzioneri; ljudi koji su ovde odrasli ili trenutno traže azil; ljudi svih rodova i polova; osobe sa i bez invaliditeta; ljudi različitih biografija, migracionih priča i životnih puteva kao vatrogasac i učiteljica, umetnik, dečji psihijatar i gostioničarka, socijalni radnik i lekarka, bihevioralni biolog i pravnica, aktivista i slobodni pedagog.
Pet sedmica, 60 stručnjaka i stručnjakinja iz oblasti umetnosti, kulture, politike, nauke, aktivizma i civilnog društva iznosilo je svoja stanovišta pred Većem republike o transformaciji Bečkih svečanih sedmica. Tokom 10 sednica razmenjeno je skoro 1000 izjava i predloga: kakvu umetnost naše vreme zahteva? I kako festival može radikalno sprovesti svoje društveno-političke ciljeve?
Sledeća deklaracija daje smernice. Konkretna razrada mera koje će se u narednim godinama postepeno implementirati u festival započinje na jesen 2024. godine u različitim odborima Veća. U budućnosti će u tom procesu učestvovati stručnjaci i stručnjakinje i partnerske organizacije iz grada Beča, Evrope i celog sveta.
Prvo: Samo različite perspektive omogućavaju raznovrstan program. Kuriranje ne sme biti privilegija male grupe kustosa. Slobodna republika Beč stoga uvodi promenljivi programski odbor sastavljen od lokalnih i međunarodnih stručnjaka i stručnjakinja.
Drugo: Sveobuhvatna strukturalna promena umesto praznih reči. Slobodna republika Beč definiše obavezujuće kvote za pozivnice, koprodukcije i nove produkcije. Globalna platforma kompozitorki* Akademija Druge Moderne je primer za to.
Treće: Festival pripada publici – čak i onoj koja još nije tu. Kroz radikalno prepletanje programiranja, javnog delovanja i cenovne politike, celokupno društvo se poziva na učešće. Predstava za narod, koja u saradnji sa 23 partnera obilazi ceo grad, prvi je korak.
Četvrto: Politički otisak ruke je važan koliko i ekološki otisak noge. Slobodna republika Beč razvija održiv model produkcije, prezentacije i turneje zajedno sa partnerima iz celog sveta i pruža pozornicu društveno-ekološkoj transformaciji.
Peto: Promena počinje u instituciji. Samo tim koji predstavlja raznolikost društva može organizovati festival koji je relevantan za grad i svet. Slobodna republika Beč postavlja za cilj da u svojoj personalnoj strukturi odražava raznolikost gradske zajednice.
Šesto: Rasprava umesto diplomatije iza zatvorenih vrata. Slobodna republika Beč razvija jasne procedure i javne formate koji se koriste u slučaju kontroverzi i zahteva za povlačenje gostiju ili otkazivanja umetničkih projekata.
Sedmo: Pozornice ovog grada za ljude koji u njemu žive. Svake godine razvijamo umetničke projekte sa lokalnim zajednicama. U smislu neograničene moderne važi: globalna razmena podstiče gradsku raznolikost.
Osmo: Slobodna republika Beč čini teatar mestom rasprave. Da bi se pregovarale društvene stvarnosti, potrebni su formati koji brzo i održivo reaguju na aktuelne događaje. Debate koje je pokrenuo format Bečki procesi (Die Wiener Prozesse) prvi su primer za to.
Deveto: Zalažemo se za poštovanje radnog okruženja i protiv svake vrste diskriminacije i nasilja među osobljem – ispred, na i iza scene. Zajedno sa stručnjacima razvijaju se i sprovode pravila ponašanja.
Deseto: Ko finansira Bečke svečane sedmice i ko od njih profitira? Slobodna republika Beč pojačava mere za kritičko preispitivanje prošle i sadašnje strukture prihoda i prikupljanja sredstava Bečkih svečanih sedmica u pogledu socijalne i klimatske pravde.
Prijevod: Dalibor Mikic
